ŠTRAJK GLAĐU PROTIV ZDRAVOG RAZUMA
Do sada ste već svi upoznati sa najnovijim biserom korporativnog humanitarnog aktivizma zvanog „Štrajk glađu protiv gladi“ koji su pokrenuli RTV B 92 i njima slični materijalno motivisani profesionalni dušebrižnici sa sklonošću ka ubiranju PR poena na tuđoj nesreći. Žestoka i dobro podržana propagandna kampanja traje već nedeljama,a kulminiraće 16.10. kada će se na Svetski Dan Borbe Protiv Gladi učesnici kampanje dobrovoljnim odricanjem od hrane i štrajkom glađu solidarisati sa onih sada već 700 000 gladnih koliko se smatra da postoji u Srbiji. Sad, to što pojam solidarnosti u ovakvim situacijama i u ovakvim uslovima ne znači „bićemo isti pa ću i ja gladovati jer ti gladuješ“ nego „bićemo isti pa ćeš i ti jesti jer ja imam šta da jedem pa ću dati i tebi“, kao i da bi ovakva akcija imala bar malo smisla ne bi trebalo da se bavi Solidarnim Odricanjem Od Hrane Na Jedan Dan nego Odricanjem od Hrane Koju Na Tan Dan Neću Pojesti Nego Ću Je Izneti Na Stočić Ispred Zgrade I Poslužiti Njome Prvog Gladnog Koji Naiđe, ima smisla objašnjavati nekome ko ima minimum inteligencije i obraza ali ne i nekom iz humanitarnih aktivističkih struktura (post)moderne Srbije i raznoraznih tipova slične sorte koji su u sve to takođe umešali prste .
No, ne gubimo vreme. O nikad glupljoj i skupljoj kampanji koja se bavi jednim ozbiljnim problemom čije rešavanje ne donosi ama baš nikakav rezultat osim isticanja pozitivnih osobina onog koji kao pomaže, već je mnogo toga rečeno – u kampanju su uložene teške pare, a njen cilj je sasvim imbecilan, zapravo nikakav (solidarno gladovanje na jedan izabrani dan, instant imitacija brige za one kojima imamo sreću da ne pripadamo). O nakaznosti kampanje u čisto profesionalnom, marketinškom smislu, takođe su se izjasnili za to stručni ljudi, mada to ne smeta ni nama laicama, takozvanom običnom svetu da tu nakaznost prepoznamo bez stručnog mišljenja ovlašćenih veštaka. Šta o svemu tome misle oni koji gladuju verovatno nećemo čuti jer je opšte poznato da onaj koji nije doručkovao prilično tiho priča, a sa druge strane, mrtva usta ne govore.
Međutim, na takve kritike, javila se i druga strana, koja je u čitavoj akciji učestvovala, braneći njenu vrednost kako sa tehničke, tako i sa moralne i funkcionalne strane. Njen stav je otprilike, cilj kampanje je podizanje svesti društva o to problemu, nebuloza od slogana je tizer, kreativa i oglasni prostor uloženi u nju su dobrovoljne donacije, pa kad se ta svest podigne, onda kreće šira kampanja prikupljanja donacija (samo što o tome nema nikakvih konkretnih informacija, ni o akciji ni o strategiji raspolaganja tim eventualnim sredstvima, kratkoročnim i dugoročnim oybiljno definisanim ciljevima). E, sad, ma koliko ti minuti i oglasni prostor, spot i oglasi bili besplatni, oni imaju svoju realnu, golemu vrednost koja je zapravo spucana ni u šta, to jest da bi društveno angažovani pojedinci pravili cirkus od svoje jednodnevne dijete. Što se tiče „podizanja svesti“, to bih možda i podržao da se ne plašim da će onih 700 000 pocrkati dok ’kreativa’ ne podigne tu famoznu svest svojim entuzijazmom i umećem (ovo je šala, o tome ozbiljnije malo kasnije). Što se tiče tih eventualnih donacija, čak i kada stignu, nema nikakve sumnje, da će one izazvati ozbiljnije kvalitativne i kvantitativne efekte u imidžu donatora nego u želucu doniranih. Sve zapravo prilično podseća na (paralela onih koji brane štrajk) daleko suvisliju i svrsishodniju akciju B 92 „izgradimo sigurnu žensku kuću“ od pre par godina. 3D model te zgrade smo svi videli na televiziji, a svakome ko ima bar najovlašniji kontakt sa građevinskom praksom jasno je da je sredstva za izgradnju objekta te površine (reč je o malo komotnijoj tajkunskoj vikendici) moguće obezbediti jednim potezom pera određenih ljudi, a izgraditi i opremiti za ne više od nekoliko meseci. No akcija se razvukla na ja mislim skoro dve godine uz upravo neopisivo medijsko maltretiranje u svakoj informativnoj emisiji rtv B92, gde je svakodnevno naglašavano da je sve to..organizovao, sproveo, privukao, inicirao... B92, a čak je i Delta tu nešto donirala (znači čovek je sagradio ceo novobeogradski blok sa ja mislim najvećim indeksom izgrađenosti u celoj opštini, sa petnaest zgradurina od deset spratova plus dva ultraluksuzna poslovna monstruma, a ovamo gradi jednu malo solidniju baraku (i to samo delimično) od 500 m2 dve godine). Da li je možda skriveni smisao akcije bio da prisili porodične nasilnike da odustanu od prebijanja boljih polovina samo da više ne bi gledali dobročinitelja Verana kako se skrušeno i posvećeno humanitarno bavi svaki dan na vestima u četiri, pola sedam i jedanaest, nije nam poznato.
No ne budimo na kraj srca, iako među onima koji podržavaju akciju postoje oni koji u svemu tome imaju neku svoju računicu, a takođe postoje i oni koji vole da na brz i jeftin način ulepšaju sliku o sebi i svojim vrlinama na koje su jako ponosni, nema sumnje da najveći deo tih ljudi stvarno želi da pomogne, samo ne zna kako bi to učinili osim da se pridruže ovoj akciji, što zbog toga što su društvenim okvirima, konvencijama i ustrojstvom socijalno paralisani u bilo kakvoj vanrednoj društvenoj aktivnosti, te jedino mogu da prepuste ekspertima za menadžment ljudske nesreće da hendluju probleme, te da poslušno slede ono šta su pametniji i za te stvari stručni smislili da treba raditi, ili jednostavno zato što bilo kakvo alternativno i autentično suočavanje sa društvenim problemima tipa „kako iskoreniti glad“ zahteva tako korenito seciranje i modifikovanje društvene strukture i njenih procesa (jer glad je posledica problema a ne problem sam po sebi) da za to prosečan čovek jednostavno nema dovoljno kapaciteta, počev od vremena i živaca preko materijalnih uslova , intelektualne i moralne snage do političke moći, jer je i sam prinuđen da se na svom nivou svakodnevno bori sa životnim problemima koji ga potpuno iscrpljuju.
Principijelna kritika ove maglovito definisane, nesrećno osmišljene i prilično sumnjivo motivisane humanitarne akcije sa krajnje neizvesnim efektima, kao i problema koji se njome želi rešiti se može svesti na četiri tačke:
Prvo i prvo, nekakva milostinja, osim što je ponižavajuća i neizvesna, ne rešava ništa na duže staze. Sirotinja, naravno, je u poziciji da bilo kakvu pomoć zahvalno prihvata, bivajući pritom teško iskorišćena u svojoj nesreći koja će je samo sačekati iza prvog ćoška. Reče odavno Krleža: „čuvajte se vi tih dobrotvora, kod kojih se pristupa sa vizit - kartama“, a u ovom slučaju dobrotvora koji gladovanje rešavaju kreativom i avangardnim reklamnim kampanjama u kojima se ništa ne jede ali zato mnogo pozira.
Drugo, cilj svake kampanje u sredstvima masovnog informisanja je da se obraća širokom auditorijumu (takozvanom narodu). Kod nas u Srbiji taj široki auditorijum generalno u velikoj većini teško živi (ili i sam gladuje), to se valjda slažu svi koji žive u ovoj zemlji, a ne u nekoj imaginarnoj Šlarafiji koja doduše može da se javi u svesti i poremećenoj percepciji malobrojnih pripadnika nuveau - riche visoke i novorestaurirane srednje klase u pokušaju koji ne žele da im bilo šta pokvari dobro raspoloženje i zadovoljstvo samim sobom a pogotovo ne tako trivijalne stvari kao što je surova svakodnevica velike većine njihovih sugrađana . Znači svrha tog obraćanja (podizanja svesti i prikupljanja donacija) je da gladni shvate da su gladni, a da oni koji i sami jedva sastavljaju kraj sa krajem još moraju da izdvajaju neku crkavicu (što i ovako rade, ti gladni su njihovi prijatelji i rođaci) da bi spasavali ljude koje je upropastio neko drugi ( i na njima se obogatio).
Treće, nekakva kampanja, ako se nekome obraća, treba da se obraća onima koji imaju realnu moć da taj problem reši u - pitanju je država, bilo da preraspodeli društveno bogatstvo koga ima dovoljno da niko ne gladuje, ili da svojim autoritetom natera one koji imaju višak materijalnih sredstava i ekonomske moći da deo toga ustupe onima koji nemaju ništa - bogataše , tajkune, imućne, srednju klasu u nastajanju (a toj srednjoj klasi otprilike pripadaju, ja bih rekao, i oni koji su ovu kampanju pokrenuli radili su za dž i odrekli se minuta i tako toga, ali baš nisam siguran da bi se odrekli nekog procenta plate svakog meseca na ime socijalnih davanja).
Preraspodela društvenog bogatstva naravno ne dolazi u obzir, jer bi to značilo menjanje društvenog sistema, o čemu nema govora, tu je postignut konsenzus među elitama (a obrazovanjem, kulturom, medijima, policijom i političkim sistemom nametnut svima ostalima), a sistematsko (državom nametnuto) ustupanje dela viška vrednosti od strane dobrostojećih tek ne dolazi u obzir, jer je suština te klase ( a generalno i društva u kome živimo) da uzima od drugih i da svoje bogatstvo uvećava a ne da ga razdaje tamo nekim nesposobnim gladnicama zarad visokih moralnih principa. Da su se tako ponašali, nikad se ne bi ni obogatili. Socijalna pravda se jednostavno ne isplati, nije profitabilna. Da ne kažem da je blizina gladi i bede jako dobar motivacioni faktor kada zaposleni treba da pristane na sve što mu gazda naloži a o štrajkbreherskom potencijalu proleterijata na rubu biološkog opstanka već je odavno sve rečeno. Suština funkcionisanja svake hijerarhije je očuvanje društvene strukture podgrevanjem nade da pojedinac, ukoliko bude dovoljno slepo poslušan i maksimalno požrtvovan u ispunjavanju svojih obaveza može napredovati ka gore, ali i održavanjem strepnje da ako to ne čini, vrlo lako može da potpuno propadne i stropotšta se na dno.
(Mala digresija: možda bi najbolji pristup privoljavanju tajkuna donatora na sistematsko udeljivanje milostinje bio kada bi im neki ekspert, sve sa grafikonima, projekcijama i dijagramima na jednoj prezentaciji sugerisao da im se nikako ne isplati da stotine hiljada ljudi umire od gladi, jer od mrtvih ljudi nemaju nikakve koristi – naime,mrtvi ne troše, mnogo je profitabilnije ostaviti ih u životu. To je jezik savremenog menadžmenta. No, i to je čista utopija, jer tržište i logika kapitala su hladni, surovi i nemaju morala, recimo jednom Miškoviću može da padne na pamet , recimo, da mu za sada baš dobro ide, te da u ovom kvartalu prodaja u njegovim trgovinskim lancima sasvim dobro ide i bez tih gladnih usta, te cela konstukcija pada u vodu).
Da kreatori ove akcije stvarno hoće da pošalju poruku onome ko ima sredstva da nešto reši, ne bi štrajkovali glađu već bi štrakovali pred vladom ili generalnim prekidom rada, pa bi ih vlasti ozbiljno shvatile. Ali ne, nema zajebancije sa poslom, efikasnost nema alternativu. Spavaćete kad umrete (a tada ćete i jesti).
Četvrto, a to je i najvažnije, je to, da u (kapitalističkim) društvima u kojima imamo privilegiju da živimo čovek postaje društveni subjekt, punopravan, fukcionalan element društva sposoban da preživi jedino ako prodaje svoj rad ( i vreme) za određenu nadnicu. Ukoliko to ne čini, njegov opstanak je doveden u pitanje, kao i svi elementi tog opstanka uključujući i hranu. Nezaposlenost je u kapitalističkom društvenom modelu problem, glad je samo njena posledica.
Ovo nije društvo koje svoj karakter i aktivnosti bazira na zadovoljavanju sume nekih prosečnih potreba svih pojedinaca koji u njemu žive, već na kontinuitetu radne aktivnosti i proizvodnje koja je osnovni aksiom i nužnost sama po sebi. Korist koju ljudi imaju od takve aktivnosti neravnomerno je raspoređena – neko ima tek da zadovolji svoje potrebe, neko nema ništa, a neko ima mnogo više nego što mu treba. Sa druge strane, ukupna količina stvorenog bogatstva (KOJI SE MOŽE IZRAZITI U NJEGA ULOŽENIM RADOM) raspoređena ravnomerno na celu populaciju više je nego dovoljna za sasvim udoban život svakog pojedinca i višestruko prevazilazi sumu potrebnu da zadovolji elementarne potrebe celokupne populacije . To su mnogi analizirali, i došli do istog zaključka, nezavisno od ideoloških postavki, niko ni ne spori da se na svetu proizvodi recimo mnogo više hrane nego što može da se pojede. Raspodeljivati ostvareno bogatstvo i radne zadatke na ravne časti je naravno komunizam,idealistički, žigosani, prevaziđeni i prezreni koncept, pa ga je ovde suvišno razmatrati. Ali ukupna količina ostvarenog bogatstva / uloženog rada takođe je sasvim dovoljna da delimičnom preraspodelom rada (to jest njegovim sasvim neznatnim nivelisanjem) da i oni koji ne rade i čija je egzistencija ugrožena dobiju svoje radne zadatke za koje će im pošteno biti plaćeno i koji će im pokriti egzistencijalni minimum, a pri čemu ni kapitalistička hijerarhija ni profiti ni tuđe nadnice neće biti ozbiljnije ugroženi u toj meri da poremete klasnu društvenu strukturu.
To se nikada neće desiti. Postoji čitava lista razloga zbog čega se to nikada neće desiti a koju će vam navesti bilo koji ekonomista ili gazda posvećen Sticanju Profita I Uvećanju Kapitala. Ovde ih neču navoditi, suvišno je, ako ništa drugo zbog toga što su pomenuta gospoda apsolutno posvećena dijametralno suprotnom procesu, koji je usput i društveni ideal.
Dovoljno je reći da društvo koje navodno pokušava da iskoreni glad, a ne želi da iskoreni uzrok te gladi reformišući sebe makar do najmanjeg funkcionalnog minimuma održive dostojanstvene nejednakosti zapravo priznaje da niti može, niti hoće da reši suštinske probleme čije rešavanje uporno fingira. Licemerno je. GLADNI I NEZAPOSLENI SU DEO SISTEMA.
Znači, živimo u usranom društvu u kom se gladuje, i to je to, a akcije poput ove služe da se stvori privid da se nešto po tom pitanju radi i da nije baš sve tako gadno kao što u stvari jeste (država i nezavisne građanske inicijative – loš i dobar policajac) i kao što će biti. I da se prava pitanja o takvom stanju ne upućuju onom kome treba - državi i društvenom sistemu. Jer ako društveni sistem ne uspe da na ta pitanja odgovori, i ne uspe da nekako organizuje život pojedinaca koji ga čine obezbeđujući mu bar elementarnu egzistenciju i elementarno dostojanstvo, ONDA SE TAJ DRUŠTVENI SISTEM MENJA.
Beleška na margini (tačnije komentar na ranije objavljeni tekst drugarice Etotako na istu temu):
(…) Ta teznja u principu veoma proracunatih i koristoljubivih gadova da u svojim i tudjm ocima ispadnu humani i drustveno angazovani cisto radi uljuljkavanja svoje savesti je upravo odvratna. Sto bi rekao Fuko (procitao ja u zeninom ELLE – u) : duznost postmodernog coveka je da REINVENT HIMSELF. Znaci nema veze sta realno jesi, bitno je da kojekakvom lifestyle kozmetikom postanes prividno ono sto bi voleo da jesi, naravno u skladu sa postojecim asortimanom artikala, usluga, stilskih koncepcija i filozofskih konfekcija te trendova i brendova cija ce ti upotreba omoguciti zeljenu transformaciju i naravno, biti adekvatno naplacena sto ce opet doprineti daljem napretku i razvoju potrosackog drustva cije obilje nas tako usrecava i resava sve probleme savremenog zivota naravno u granicama zeljenih projekcija privrednog rasta , bruto drustvenog proizvoda i bla bla bla.Tako da celu ovu reklamiranu akciju treba shvatiti kao jedan proizvod cija bi reklama trebalo da glasi ovako:
STRAJKOM GLADJU PROTIV GLADI!
Imate problema sa sopstvenom savescu?
U poslednje vreme ne spavate mirno i cesto se prevrcete u krevetu?
Osecate neugodan bol u nogama dok gazite po grobovima?
Ne mozete da odstranite neugodne prizore iz vase svakodnevice?
Mislite da niste dovoljno omiljeni u drustvu?
Smatrate da vasa originalnost i covekoljublje nisu na nivou koji zasluzujete?
Porodica smatra da ste nezahvalni, partner(ka) da ste hladni, kolege da ste proracunati, prijatelji da ste sebicni a ostatak sveta da ste kucka / gad?
Nista niste pokusali, a i dalje je sve isto?
Sa vasim mukama je gotovo!
U poslednje vreme ne spavate mirno i cesto se prevrcete u krevetu?
Osecate neugodan bol u nogama dok gazite po grobovima?
Ne mozete da odstranite neugodne prizore iz vase svakodnevice?
Mislite da niste dovoljno omiljeni u drustvu?
Smatrate da vasa originalnost i covekoljublje nisu na nivou koji zasluzujete?
Porodica smatra da ste nezahvalni, partner(ka) da ste hladni, kolege da ste proracunati, prijatelji da ste sebicni a ostatak sveta da ste kucka / gad?
Nista niste pokusali, a i dalje je sve isto?
Sa vasim mukama je gotovo!
Uz primenu nase revolucionarne dijete “STRAJKOM GLADJU PROTIV GLADI” za 24 casa garantovano postajete humana osoba!
Angazujte se humanitarno i pomozite sebi!
500 000 zadovoljnih korisnika nase revolucionarne metode se slaze: primenom nase metode karakterne mane nestaju kao od sale, kao i uporne fleke nase drustvene stvarnosti!
Angazujte se humanitarno i pomozite sebi!
500 000 zadovoljnih korisnika nase revolucionarne metode se slaze: primenom nase metode karakterne mane nestaju kao od sale, kao i uporne fleke nase drustvene stvarnosti!
Ali to nije sve!
STRAJKOM GLADJU PROTIV GLADI takodje iskorenjuje i problem gladi iz naseg drustva.
MILIONI GLADNIH CE UMRETI!
VASA SAVEST BICE BESPREKORNO CISTA!
Narucite odmah!
Odoh ja na ručak.